Što se čovek više uverava da načela narodne medicine važe za sva živa bića, to mu se više nameće bitna važnost kalijuma kao opšteg lekovitog svojstva. Lišće, cvetovi, trave i drveće, kora drveća, korenje bilja, grožđe, grmlje, brusnice i jabuka – sve su to izvori kalijuma. U narodnoj medicini kalijum se smatra najvažnijim, ključnim mineralnim sastojkom. Iako ga ima svuda, kalijum se nikada ne javlja u slobodnom stanju, nikada ga nećemo naći hemijski čistog, već uvek u sastavu sa kakvom kiselinom.
Površinski sloj zemljišta siromašan je kalijumom. Biljkama je kalijum od izuzetne važnosti: utiče na fotosintezu, sintezu proteina, metabolizam, transport, nakupljanje ugljenih hidrata, vodni režim, otpornost biljaka prema niskim temperaturama i bolestima. Brojne ratarske, povrtarske i voćarske kulture odlikuju se velikom potrebom za kalijumom i njegov nedostatak može dovesti do ozbiljnih poremećaja u metabolizmu biljaka, što se ogleda smanjenjem prinosa.
Potrebe za kalijumom su velike u svim fazama uzgoja bilja. U prvoj polovini vegetacije bitan je za porast vegetativnih organa, dok je u drugom delu prisustvo kalijuma bitno za pigmentaciju plodova, sadržaj suve materije, sadržaj šećera. Ako u zemljištu nema kalijuma, razvoj biljaka zaustaviće se na nekoj međufazi. Prvi jasan znak nedostatka kalijuma jeste prestanak rasta biljke bez ikakvog očiglednog uzroka, ako se taj nedostatak ne otkloni biljka polako vene i suši se.
Minerali iz zemlje, preko bilja koje na njoj raste, dospevaju u tela životinja i ljudi koji se tim biljem hrane. Kalijum je najpotrebniji deci, kojoj služi za stvaranje telesnih tkiva. Čoveku je kalijum potreban čitavog života i ničim se ne može zameniti. Ljudsko telo zahteva konstantno snabdevanje kalijumom za normalno funkcionisanje nervnih i mišićnih ćelija, u prvom redu ćelija srčanog mišića i creva, a pored toga, kalijum ima važnu ulogu kod alergijskih stanja, detoksikacije organizma, rasta ćelije. Ishrana bogata kalijumom podrazumeva nemasno meso (piletina), losos, žitarice (pšenica, ovas, lan, pirinač), povrće (paradajz, krompir, cvekla, paškanat), mleko – jogurt, semenke suncokreta, voće (grejpfrut, banana, avokado, narandža, urma, smokva, breskva, kajsija, kruška, orah).
Izbalansirana ishrana osnovni je izvor kalijuma za normalno funkcionisanje organizma. Većina ljudi unosi dovoljno kalijuma putem ishrane međutim, termičkom obradom hrane gubi se do 50% kalijuma pa na to treba obratiti pažnju.
Rašić Suzana dipl.inž. ratarstva